Finansije i Osiguranje - Srbija

Kako preživeti januar?

Januar, zbog praznika i slava, u smislu finansijskog preživljavanja važi za najduži mesec u godini, a ove 2020. godine nešto je i „duži”.

Oni koji već idu u susret narednoj plati pedantno su izračunali da najduži mesec u godini ima 34 dana. Doduše, nema januar toliko dana, već je toliki razmak između dve plate, jer 1. februar je u subotu, što znači da plate nema pre ponedeljka. Nema ni prevelikog finansijskog oporavka u februaru, jer je ovo prestupna godina.

Onima koji već računaju kad će sledeća isplata poslodavca ostaje da odgovore na pitanje da li je problem u tome što ne zarađuju dovoljno ili što ne umeju s parama. Bilo kako bilo, ne preostaje im ništa drugo da, ili stezanjem kaiša, ili uz pomoć bankarskih pozajmica, premoste manjak para u novčaniku. Ovo drugo je posebno popularno, o čemu svedoči i to da građani imaju 8,8 miliona kartica, što onih osnovnih, debitnih, što kreditnih i nekoliko stotina hiljada kredita u otplati. Posebno je interesantno što je period pred Novu godinu u bankama udarni kad je reč o zaduživanju, što govori i o tome da se bilo koji troškovi u ovom periodu finansiraju iz kredita, a ne iz ušteđevine.

Na zimsku depresiju izazvanu hladnim i mračnim vremenom tako se može nakalemiti i ona prouzrokovana finansijskim brigama, jer studije pokazuju da je 70 odsto stresa uzrokovano baš njima.

Zato za kurs o upravljanju ličnim finansijama nikad nije kasno. Tako nešto na Zapadu je normalno, a stiglo je i kod nas, pa se time bave i pojedine banke, kao i njihovo udruženje, a stiglo je i u đačke učionice.

Neretko se smatra da je upravljanje ličnim finansijama moguće samo kada rashodi ne prevazilaze prihode, međutim, ljudi od struke kažu da to nije tačno. Po njihovim rečima, za uspešno upravljanje ličnim budžetom u 80 odsto slučajeva zaslužna je disciplina, a samo 20 odsto znanje.

Savetuju da se svako pozabavi beleženjem svojih prihoda i rashoda. Drugim rečima, da svako skroji svoj budžet, i to na mesečnom nivou, zato što većina ljudi ima redovne mesečne prihode. Najosnovniji razlog zbog kojeg se budžet pravi jeste to što je troškova i rashoda mnogo i na svakom koraku, a prihodi to ne mogu uvek da isprate. Zato stručnjaci savetuju da se na spisak prvo stave računi, zatim hrana i ostale potrepštine, a da se za kraj, ili ono što preostane, ostavi spisak želja.

Stručnjaci kažu da je za finansijsku spokojnost bitna štednja. Drugim rečima, deo zarađenog novca se ostavlja radi nekih budućih ciljeva, manjih ili većih, i to može da dugoročno relaksira situaciju na kraju meseca. Oni kažu da štednja nije cicijašluk. Ne mora da znači svakodnevno odricanje od malih i velikih zadovoljstava, već podrazumeva da se troškovi planiraju. Ako je nešto na sniženju i možete da ga kupite po povoljnijoj ceni od one prvobitne, to uopšte ne znači da vam ta stvar treba, odnosno da u ormanu treba da visi još jedan kaput boje koja se nosi ove godine.

Kad imate ušteđevinu spremni ste i na nepredviđene stvari. Važna je istrajnost, ali isto tako i da ne odustanemo ako mislimo da ćemo uštedeti tek simboličnu sumu. Za uspešnu štednju važno je jasno odrediti za šta se štedi. Kada znate za šta štedite, odnosno koliko novca vam treba, odredite i vremenski period u kojem treba da se realizuje cilj. Odredite mesečne iznose koje morate odvajati za štednju da biste dostigli planirani iznos u predviđenom roku.

Preporuka svetskih ekonomista je da na mesečnom nivou sačuvamo desetinu mesečne zarade. Većina ljudi tvrdi da ne može da štedi i uštedi. Ili nemaju dovoljno velike prihode, imaju druge prioritete ili jednostavno nemaju dovoljno istrajne volje da se tome posvete. A i od čega bi.